BEOGRAD – Danas je nedelja, 1. novembar, 305. dan 2026. Do kraja godine ima 60 dana.
1755 – U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 osoba, a dve trećine grada je razoreno.
1757 – Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta, Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma. Uticao je na generacije evropskih skulptora. Dela: „Amor i Psiha“, „Paolina Borgeze kao Venera“, „Persej“, „Tri Gracije“, spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.
1842 – Rođen je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis „Vila“. Njegovom zaslugom štampani su „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“ i „Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“ (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: „Vaskrs države srpske“, „Srbi i Turci XIV i XV veka“, „Selo“, „Balkanska pitanja“, „Istorija srpske književosti“, „Srpska gramatika“.
1867 – U Beogradu je osnovana družina visokoškolske omladine Srbije „Pobratimstvo“ u sklopu delatnosti Ujedinjene omladine srpske. Među osnivačima nalazili su se Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić. „Pobratimstvo“ se bavilo literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah društva.
1884 – Rođen je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Bio je izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na problematiku koju su drugi izbegavali. Osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: „Zemlja abonosa“, „Belo roblje – Put u Buenos Aires“, „Biribi“, „Teror na Balkanu“.
1886 – Donošenjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije, na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju. Zakon o osnivanju je predvideo da ona „obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti“. Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, za njim su sledili Čedomilj Mijatović, Dimitrije Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.
1894 – Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, poslednji ruski car, ubijen od strane boljševika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) zajedno s celom porodicom.
1918 – Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.
1928 – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.
1935 – Rođen je Edvard Said, kulturolog, dugogodišnji profesor komparativne književnosti na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, SAD. Autor je čuvene studije „Orijentalizam“ tumačenja zapadnog viđenja Bliskog Istoka, koja se ispostavila kao svojevrsna prekretnica i temeljna knjiga postkolonijalnih studija. Rodom palestinski hrišćanin Said je odrastao u Egiptu. Studirao je u SAD gde se potom nastanio. Bio je istaknuti palestinski aktivista, upamćen po brojnim pronicljivim zapažanjima i tumačenjima kako u stručnoj periodici tako u vodećim medijima SAD. Dela „Orijentalizam“, „Kultura i imperijalizam“, „Krivotvorenje islama“, „Od Osla do Iraka“, sećanja „Nepripadanje“.
1936 – Italijanski fašistički diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.
1944 – „Beogradskim sporazumom“ između predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, okončani su pregovori o obrazovanju jedinstvene privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.
1956 – Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.
1972 – Umro je američki pisac Ezra Paund, vrhunski poeta. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom izraza, više od bilo kog modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti 1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i docnije. Objavio je i više kritičkih knjiga: „Duh romantike“, „Kritički eseji“, „Kako da čitamo esej“, „Džeferson i/ili Musolini“.
1985 – Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio Džulijus Kambarage Njerere, postao je šef države.
1987 – Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.
1995 – U vojnoj bazi, u američkom gradu Dejton, započeli su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.
1996 – Umro je Džunijus Ričard Džajavordene, predsednik Vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Po uspostavljanju predsedničkog sistema 1978. postao je šef države i na tom položaju ostao je do 1988.
2000 – SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.
2006 – U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.
2006 – Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu „Ispovesti Neta Tarnera“i autor knjige „Sofijin izbor“, čija je ekranizacija nagrađenaOskarom. Rođen je u Njuportu, Virdžinija, kao sin brodograditelja porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: roman „Lezi u mraku“, esej „Vidik tame“.
2019 – U Maliju, u oblasti Menaka, na krajnjem istoku te zemlje, nedaleko od granice s Nigerom, dogodio se teroristički napad u kojem su ubijene 53 osobe, vojnici i civili. Odgovornost su preuzeli islamski ekstremisti. Grupe bliske Al Kaidi i takozvanoj Islamskoj državi imaju uporišta širom Sahela, u Maliju, Nigeru, Burkini Faso, Nigeriji.
2024 – Prilikom obrušavanja nastrešnice na glavnom ulazu železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 14 osoba. Od troje teško povređenih, dve osobe su umrle docnije, pa je ukupan broj žrtava 16.
Izvor: Tanjug