Republici Srbiji su uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru pretfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima Evropske unije, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu – rekao je ministar Mali, i zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji.
Foto: Internet
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Plan ima za cilj da ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.
Planom rasta za Zapadni Balkan predviđeno je pretfinansiranje u iznosu od sedam odsto ukupnih sredstava za svakog korisnika. Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ostatak avansnog plaćanja, u iznosu od 59 miliona evra, namenjen je za projekte u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF – Western Balkans Investment Fund).
Republika Srbija je prethodno ispunila sve formalne uslove za odobrenje prve isplate, uključujući ratifikaciju dva značajna finansijska sporazuma sa Evropskom unijom: Sporazuma o Instrumentu i Sporazuma o zajmu, u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Ovi sporazumi predstavljaju finansijski instrument kojim će Srbiji biti raspoloživa sredstva u ukupnom iznosu od oko 1,59 milijardi evra za period 2024-2027. godine.
Ministar Siniša Mali je istakao da postoje brojne prednosti koje bi nam bolja saradnja sa EU u okviru Plana rasta mogla doneti.
– Ako uzmemo u obzir da je jedan od stubova na kojima se zasniva Plan rasta približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU, jasno se vidi kolika je potencijalna korist za naša preduzeća, koja bi imala benefite od velikog tržišta sa više od 400 miliona potrošača, imali bi niže troškove proizvodnje, jednostavniju trgovinu – rekao je Mali.
Takođe, dodao je, imali bismo koristi od otvaranja novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezbednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i, sveukupno, unapređenja privredne aktivnosti.
Ministar je podsetio i da je Srbija u maju i zvanično postala deo geografskog područja Jedinstvenog plaćanja u evrima (SEPA), što je važan korak u finansijskoj i evropskoj integraciji naše zemlje.
– Zahvaljujući tome što smo postali deo SEPA, naši građani će moći mnogo brže i povoljnije da izvršavaju platne transakcije u evrima, sa zemljama članicama SEPA, a to su, između ostalih, sve članice EU. I upravo to je jedan od prvih rezultata Plana rasta za Zapadni Balkan, koji donosi direktnu korist građanima – rekao je ministar Mali, ističući da nastavljamo dalje sa reformama i ispunjavanjem reformskih koraka.
biznis.kurir.rs