Iako je ceo projekat počeo pre nekoliko godina, Turska je prethodnih nedelja preduzela neke od najozbiljnijih koraka u cilju jačanja i modernizovanja vojske. Nemačka vlada je konačno pristala da isporuči Ankari 40 aviona „jurofajter tajfun“, a Turska je prethodno od Amerike tražila isti broj borbenih aviona F-16. Ovo naoružavanje dolazi u trenutku promene bezbednosne situacije u Evropi, ali i na Bliskom istoku
Turska želi da učvrsti svoju poziciju regionalne sile i smanji zavisnost od stranih dobavljača vojne opreme. U te svrhe zemlja predvođena Redžepom Tajipom Erdoganom ulaže milijarde u sopstvenu proizvodnju, ali je fokus i na kupovini naoružanja iz inostranstva.
A kada je reč o naoružanju koje Turska kupuje, čini se da su Ankari pre svega potrebni borbeni avioni.
Nemačka odobrila isporuku „jurofajtera“
Nedavno je obnovljena nabavka američkih F-16 Block 70 aviona, nakon višegodišnjih političkih zastoja. Pored toga, Ankara nabavlja i sofisticirane sisteme PVO, elektronske opreme i motora iz Južne Koreje, Italije i Velike Britanije.
Ali ono što je Erdogan dugo želeo, a čemu se Berlin oštro protivio su avioni tipa „jurofajter tajfun“. Oni bi trebalo da budu sastavljeni u Velikoj Britaniji, ali od delova iz Nemačke. Berlin je pristao na isporuku 40 aviona Ankari, nakon višegodišnjeg zastoja.
Sada su u toku pregovori o kupovini ovih lovačkih aviona, koje proizvodi konzorcijum Nemačke, Velike Britanije, Italije i Španije, a koji predstavljaju kompanije „Erbas“, „BAE Systems“ i „Leonardo“.
Erdogan je poručio da Turska što pre želi da dođe do ovih aviona.
Modernizacija turske vojske
Turska viska, druga po veličini u NATO savezu, trenutno prolazi kroz proces transformacije iz brojčano dominantne u tehnološki naprednu i agilnu vojnu mašinu. Ključni deo tog plana je oslanjanje na domaću vojnu industriju.
Najbolji primer turskog vojnog uspeha su dronovi, pre svega modeli Bajraktar TB2 i AKINCI, koje proizvodi kompanija „Bajkar“. TB2 se pokazao efikasnim u sukobima u Libiji, Siriji, Nagorno-Karabahu i Ukrajini, čime je Turska postala globalni igrač u industriji dronova.
Pored toga, Ankara je predstavila sopstveni borbeni avion pete generacije – KAAN, koji je ušao u fazu testiranja 2023. godine. Očekuje se da ovaj avion, ukoliko ispuni očekivanja, smanji tursku zavisnost od američkih F-16, posebno nakon što je Turska izbačena iz programa F-35 zbog kupovine ruskih sistema S-400.
Na kopnu, Turska razvija tenk Altaj, novi glavni borbeni tenk koji bi trebalo da zameni dotrajale nemačke Leopard 1 i američke M60. U pomorskom sektoru, gradi se desantni brod TCG Anadolu, prvi turski brod sa mogućnošću da nosi borbene dronove, helikoptere i marince.
Zašto se Turska naoružava
Postoji nekoliko frontova koje Erdogan smatra neprijateljskim i zbog kojih je u toku jačanje vojnih kapaciteta:
- Kurdski separatisti: Sukobi sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) u jugoistočnoj Turskoj i na severu Iraka i Sirije trajali su 40 godina
- Sirija: Turska ima jako vojno prisustvo u severnoj Siriji, gde kontroliše više pograničnih zona i sprečava širenje kurdskih milicija povezanih sa PKK
- Grčka i istočni Mediteran: Sporovi oko pomorskih granica, vazdušnog prostora i prava na eksploataciju prirodnih resursa u istočnom Mediteranu dodatno su motivisali Tursku da jača mornaricu i vazduhoplovstvo
- Južni Kavkaz: Ankara podržava Azerbejdžan u regionalnim tenzijama s Jermenijom, što uključuje i vojnu saradnju i izvozne ugovore za tursku opremu
- Geopolitička konkurencija sa Amerikom i Rusijom: Iako je članica NATO, Turska sve više vodi nezavisnu spoljnu politiku. Saradnja s Rusijom u energetici i odbrani, uz paralelno održavanje vojnih veza s Ukrajinom, pozicioniralo je Ankaru kao idealnog posrednika
Tenzije sa Izraelom
Ipak, najveće tenzije trenutno postoje na relaciji Ankara-Tel Aviv, naročito nakon burne reakcije Izraela na kupovinu američkih aviona.
Visoki izraelski zvaničnik rekao je da bi ovaj potez Turske mogao biti iskorišćen u ofanzivne svrhe protiv njegove zemlje, ali i da može da ugrozi regionalnu stabilnost. On je rekao da će „Izrael preduzeti korake da osujeti ove namere ako je potrebno“, naglašavajući da „Ankara nastoji da obnovi svoj otomanski uticaj, uključujući i Jerusalim“.
On se osvrnuo na „mogućnost vojne konfrontacije sa Turskom“, koju je opisao kao „udaljenu, ali sve veću“, naglašavajući da je „prioritet da se izbegne eskalacija“.
Erdogan je jedan od retkih svetskih lidera koji je optužio Izrael za „masakr“ u Gazi.
a druge strane, Izrael optužuje Tursku da je bezbednosna pretnja zbog navoda da militantna grupa Hamas planira svoje operacije iz Istanbula.
Iako je neposredni vojni sukob malo verovatan, ovo su opcije na stolu:
- Mogući su sukobi preko proksi aktera (npr. Hamas u Gazi ili sirijski front)
- Ako Turska pojača vojnu pomoć palestinskim frakcijama, Izrael bi mogao da reaguje obaveštajnim ili sajber napadima
- U slučaju rata širih razmera, Turska bi mogla indirektno da se uključi
Izvor: Blic