Estonija, Letonija i Litvanija se pripremaju za mogući sukob i rusku invaziju. U toku je modernizacija bolnica i sprovođenje specijalnih obuka za osoblje.
Foto: Arvo Meeks / imago stock&people / Profimedia/ Vežba vojske u Estoniji
Ruska invazija na Ukrajinu, koja traje već treću godinu, razbila je iluziju o bezbednosti u mnogim evropskim zemljama. Višestruki pokušaji mirovnih pregovora nisu doveli ni do kakvog značajnijeg pomaka, a sve češće se govori o mogućnosti da bi se rat mogao proširiti ka zapadu.
Pitanje nije da li će (Rusija) napasti. Pitanje je kada će napasti, rekao je za Politiko Ragnar Vejknemets, zamenik generalnog direktora Zdravstvenog saveta u Estoniji, koji je zadužen za spremnost na krize – od pandemije do rata.
Uverenje da Rusiji Ukrajina neće biti dovoljna posebno je prisutno u zemljama koje bi prve osetile posledice eventualnog širenja sukoba. Baltičke države već imaju istorijsko iskustvo sa Rusijom – nakon više od 50 godina sovjetske okupacije, danas su među najglasnijim kritičarima Kremlja. Kao članice EU i NATO od 2004. godine, uporno se protive bilo kakvoj normalizaciji odnosa s Moskvom.
Rusija trajna pretnja miru
Rusija i dalje vidi širenje NATO prema njenim severozapadnim granicama, što je omogućilo zapadnim saveznicima da sprovode vojne operacije tik uz rusku teritoriju, kao ogromnu izdaju. A s obzirom na duboko ukorenjeno nepoverenje, baltičke zemlje i dalje doživljavaju Rusiju kao trajnu pretnju.
Zato među brojnim političarima iz baltičkog regiona ne postoji sumnja da će se rat jednog dana proširiti i na članice NATO. Male države nadomak ruske granice nastoje da se pripreme za sve moguće scenarije. Pitanje je, međutim, da li će to biti dovoljno.
Izvor: Aktuality.sk