BEOGRAD – Vreme je da građani Srbije razmotre širu paletu mogućnosti za štednju, uključujući životno osiguranje, koje, pored prinosa, pruža i riziko-zaštitu porodice i naslednika, rečeno je danas na konferenciji „Štednja u bankama i alternative: motivi i navike građana“, održanoj povodom Svetskog dana štednje.
Konferencija u organizaciji Agencije za osiguranje depozita, Udruženja banaka i Privredne komore Srbije okupila je na jednom mestu predstavnike bankarskog sektora, društava za osiguranje, društava za upravljanje penzijskim i alternativnim investicionim fondovima, kao i stručnjake iz oblasti finansija, navedeno je u saopštenju Dunav osiguranja.
Na održanom panelu ukazano je na značaj štednje, kako iz aspekta investicija, tako i odvajanja sredstava za starije životno doba, predstavljeni su, dakle, alternativni modeli štednje.
Izneti su podaci o dominaciji bankarskog sektora u sferi štednje građana, ali i ukazano na komplementarnost, to jest pojedine specifičnosti i prednosti ostalih modela štednje.
U ime kompanije „Dunav osiguranje“ na panelu je učestvovao član Izvršnog odbora Milo Marković, koji je istakao da se štednja kroz osiguranje života izdvaja po tome što objedinjuje ulaganje i zaštitu.
„Pored tradicionalne štednje u bankama, kao najsigurnijeg i najpoznatijeg oblika ulaganja, važno je istaći i druge vidove štednje koji nude dodatne koristi. Sektor osiguranja, pogotovo kroz segment životnog osiguranja, jedini omogućava kombinaciju štednje i riziko-zaštite – što znači da, osim akumulacije kapitala, osiguranik i njegova porodica dobijaju i finansijsku sigurnost u slučaju nepredviđenih životnih okolnosti“, naglasio je Marković.
Na panelu je ukazano na to da kod riziko životnog osiguranja naslednici imaju pravo na ugovorenu osiguranu sumu, nezavisno od do tada uplaćene premije, dok se kod drugih oblika štednje raspolaže samo uplaćenim sredstvima uvećanim za prinos.
Kao dodatnu prednost ulaganja u osiguranje života, Marković je istakao mogućnost ostvarivanja višeg prinosa od garantovanog, jer osiguravajuća društva u slučaju pozitivnog poslovanja korisnicima pripisuju deo ostvarene dobiti po polisama.
„Poslednjih godina, poslovanje osiguravača u segmentu životnog osiguranja pokazalo je stabilnost i otpornost, što je našim korisnicima omogućilo da ostvare prinose koji prevazilaze inicijalna očekivanja“, dodao je Marković.
Učesnici panela ocenili su da građani koji ulažu sredstva u društva za osiguranje svoj novac poveravaju profesionalnim upravljačima koji investiraju u skladu s principima sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti, kroz državne hartije od vrednosti, nekretnine, depozite i druge stabilne instrumente.
Time se istovremeno jača individualna i sistemska finansijska sigurnost.
Zaključeno je da su informisanje i finansijska edukacija građana ključni preduslov za razvoj kulture štednje i investiranja.
Zajedničko delovanje banaka, osiguravajućih društava, penzijskih i investicionih fondova, ali i države, neophodno je kako bi se građanima približile dostupne alternative i podigla svest o značaju dugoročne finansijske stabilnosti.
Izvor: Tanjug