BEOGRAD – Danas je utorak, 20. oktobar, 293. dan 2026. Do kraja godine ima 72 dana.
1632 – Rođen je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682. Projektovao je niz zdanja posle požara koji je opustošio London 1666. uključujući 53 crkve, među kojima monumentalnu katedralu Svetog Pavla.
1728 – U Kopenhagenu je izbio požar koji je tokom narednih 60 časova uništio trećinu grada, a čak oko polovine starog gradskog jezgra.
1757 – Jovan Apostolović je postao, koliko se zna, prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na univerzitetu u Haleu, disertaciju: „O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo“. Bio je lekar u Novom Sadu od 1759. i 1762. znatno je doprineo suzbijanju kuge koja je zahvatila Srem, Beograd, Bačku i Banat.
1784 – Rođen je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je „Opijumski rat“ protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.
1827 – U pomorskoj bici kod Navarina tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku (formalno takođe sastavni deo Turske) flotu.
1836 – Rođen je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor Velike škole u Beogradu. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor, ministar prosvete, član Državnog saveta. Uveo je metarske mere u Srbiji. Dela: „Trigonometrija“, „Nauka o kombinacijama“, „Algebarska analiza“.
1843 – Rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je slikao naravi srpske Vojvodine polovinom 19. veka. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Vinkovcima i Pešti, a nakon okončanja pomorske škole živeo je kao pomorac 1862/3. Potom završava studije prava u Požunu (sada Bratislava) i radi u Pešti kao činovnik, potom u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Nastavio je komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića. Dela: „Izbiračica“, „Milo za drago“, „Mladost Dositeja Obradovića“, „Školski nadzornik“, „Ljubavno pismo“, „Čestitam“, „Francusko-pruski rat“.
1854 – Rođen je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu „Pijani brod“. Kao pristalica Pariske komune napisao je i više revolucionarnih pesama. Živeo je lutalački i dugo boravio u severnoj Africi, gde se bavio trgovinom. Dela: pesničke zbirke „Pesme“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“.
1864 – Rođen je srpski pisac Branislav Nušić, komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. zbog satirične pesme „Dva raba“. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je golgotu srpske vojske i naroda, preko planinskih vrleti do Jadrana. Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Ujež“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske večeri“, „Opštinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Pučina“, „Iza Božjih leđa“. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom, potresnom delu „1915.“
1879 – U Beogradu su počeli pregovori američkog diplomate Džona Kasona sa ministrom inostranih poslova Srbije Jovanom Ristićem i ministrom finansija Vladimirom Jovanovićem o nacrtu Trgovinskog ugovora između SAD i Srbije.
1883 – Posle „Pacifičkog rata“, Čile je mirom u Ankonu, nedaleko od Lime, dobio znatne teritorije Perua.
1884 – Rođen je Bela Lugoši, američki filmski glumac mađarskog porekla, tumač niza uloga Drakule u filmovima strave, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi: „Trinaesta stolica“, „Drakula“, „Ubistvo u ulici Morž“, „Poljubac smrti“, „Ostrvo izgubljenih duša“, „Crna mačka“, „Znak vampira“, „Drakulina kći“, „Frankeštajnov sin“, „Gorila“, „Invazija kradljivaca leševa“.
1890 – Umro je engleski istraživač, pisac, prevodilac i diplomata Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći ekspediciju s Džonom Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika u Africi. Radio je pri britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski konzul u Brazilu, Siriji i Italiji. Kao izuzetan poliglota preveo je na engleski i „Hiljadu i jednu noć“, „Mirisni vrt šeika Nefzauija“, „Kama sutru“. Napisao je pedesetak putopisnih knjiga o različitim delovima sveta, ispoljivši ogromnu erudiciju i nesputanu fantaziju. Glavna dela: „Sind i rase koje nastanjuju dolinu Inda“, „Sokolarstvo u dolini Inda“, „Hodočašće u Medinu i Meku“, „Prvi koraci Istočnom Afrikom“.
1891 – Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. pošto je 1932. otkrio neutron. U Drugom svetskom ratu je kao glavni britanski instruktor od 1943. do 1945. radio na „Menhetn projektu“ razvoju atomskog oružja, u Los Alamosu, SAD.
1925 – Rođen je američki satiričar Artur Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. Od 1962. piše kolumnu za „Vašington post“, koju je preuzimalo čak 550 listova širom sveta. „Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom“ jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suviše rano da se kaže zbogom“.
1935 – Alijansa ženskih pokreta Kraljevine Jugoslavije organizovala je u više gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.
1936 – Dom Skupštine Srbije (tada Kraljevine Jugoslavije) primio je prve poslanike. Kamen temeljac tog reperezantativnog zdanja položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić.
1941 – Pred ofanzivom nemačke armije u Drugom svetskom ratu sovjetska vlada je prešla u Kujbišev. Sam Staljin ipak nije napustio Moskvu.
1943 – Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera zasulo je u Drugom svetskom ratu Niš tepihom bombi, usmrtivši više od 250 srpskih civila, uključujući više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji, koja je trajala do 18. septembra 1944. tokom koje su poginule hiljade srpskih civila.
1944 – Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Na čelu jedinica koje su ga oslobodile nalazio se sovjetski general Ždanov. Na čelu jedinica NOVJ nalazio se general Peko Dapčević. Tokom 12 dana teških borbi poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Oslobađanjem Beograda presečena je komunikacija Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija „E“ morala da se izvlači iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je usporilo njeno povlačenje i povećalo gubitke.
1945 – Egipat, Sirija, Irak i Liban upozorili su SAD da bi, po njima, stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat, a istog dana arapske zemlje su formirale organizaciju za borbu protiv cionizma Arapsku ligu.
1949 – Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.
1950 – Umro je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.
1971 – Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1978 – Umro je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945. član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je niza radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“, „Stare srpske minijature“, „Umetnički spomenici manastira Hilandara“, „Majstori starog srpskog slikarstva“, „Studije o umetnosti XIII veka“, „Ikone Srbije i Makedonije“, „Mileševa“, „Staro srpsko slikarstvo“, „Tekstovi i freske“, „Uzori i dela starih srpskih umetnika“, „Srpski psaltir“, „Gesćićte der serbisćen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters“.
1991 – U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 osoba i razoreno desetine hiljada kuća.
1992 – Umro je Koča Popović, narodni heroj, diplomata, potpredsednik Jugoslavije. Učesnik je građanskog rata u Španiji. Studirao je filozofiju u Parizu. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967. posle uklanjanja Aleksandra Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza Tita s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima.
1992 – Jedinice JNA napustile su dubrovačko ratište na osnovu dogovora s Hrvatskom i Unproforom, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN.
1995 – Belgijski političar Vili Klas podneo je ostavku na položaj generalnog sekretara NATO zbog umešanosti u korupcionašku aferu.
2002 – Na ponovljenom referendumu Irci su prihvatili sporazum iz Nice o proširenju Evropske unije.
2003 – Umro je srpski glumac Miodrag Petrović „Čkalja“, majstor komedije, jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je posebno upamćen po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija „Servisna stanica“, „Muzej voštanih figura“, a nezaboravne uloge ostvario je i u serijama „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“. Snimio je 20 filmova uključujući „Put oko sveta“ i „Silom otac“.
2004 – U eksploziji gasa u rudniku uglja u blizini grada Džengžou, u centralnoj Kini, život su izgubila 122 rudara.
2011 – Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je obustavu oružanih aktivnosti dugih četiri decenije. ETA je osnovana 1959. i procenjuje se da je u njenim terorističkim akcijama od 1968. ubijeno više od 850 osoba.
2011 – Ubijen je Moamer Gadafi. Na čelu Libije nalazio se preko četiri decenije, od 1969. do 2011.
2013 – Preminula je Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita.
2014 – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je kraj epidemije ebole u Nigeriji, najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji. Tri dana ranije zvanično je proglašen kraj ebole i u Senegalu. U talasu epidemije ebole umrlo je više od 4.500 osoba u zapadnoj Africi, uglavnom u Liberiji, Gvineji i Sijera Leoneu.
2014 – Preminuo je Oskar de la Renta, modni dizajner. Oblačio je prve dame SAD, poput Žakline Kenedi, i holivudske zvezde. Rođen u Dominikanskoj republici, studirao je umetnost u Španiji, i prve korake u svetu mode napravio je uz španskog dizajnera Kristobala Balensijagu. Smatran je za „klasičnog“ kreatora, poznatog po naglašeno ženstvenim kreacijama.
2016 – Umrla je Džunko Tabei, prva žena koja je osvojila Mont Everest, ali i sedam najviših vrhova sveta. Kao članica japanske ženske ekspedicije na Everest 1975. osvojila je taj vrh. Drugi rekord je ostvarila 1992. godine, kada je postala prva žena koja je osvojila najviše vrhove svih sedam kontinenata. Bila je poznati ekološki aktivista.
2018 – Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije pobedom nad Italijom 3:2, u finalu, osvojila je Svetsko prvenstvo u Jokohami, Japan.
2018 – Iz Kurua u Francuskoj Gvajani, u sklopu misije BepiKolombo, plod saradanje evropske (ESA) i japanske svemirske agencije (JAXA) lansiran je satelit čiji je cilj planeta Merkur. Letelica je trebalo da stigne do Merkura decembra 2025.
2020 – Prilikom urušavanja crkve u mestu Akjem Batabi u Gani, u okrugu Asene Manso na jugu zemlje, 22 osobe su poginule. Zdanje crkve, iako zamišljeno monumentalno, sadržalo je grešku prilikom gradnje.
2025 – Umro je Nebojša Pavković, general, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije od februara 2000. do juna 2002. Rođen aprila 1946. godine u Senjskom Rudniku kod Despotovca, završio je Učiteljsku školu a potom Vojnu akademiju Kopnene vojske 1970. Tokom NATO agresije 1999. godine bio je komandant Treće armije Vojske Jugoslavije koja je pokrivala prostor Kosova i Metohije. Haški tribunal ga je 2009. osudio na 22 godine, a kaznu je služio u Finskoj, odakle je pušten uoči smrti.
Izvor: Tanjug