U prepunoj velikoj sali Skupštine grada Valjeva, održan je najavljeni edukativni skup Кaravan zdravlja, gde se kroz interaktivnu diskusiju skrenula pažnja javnosti na značaj preventivnih pregleda.
Da smo danas, na žalost, u velikom problemu kao država i društvo zbog kardiovaskularnih bolesti, svedoči i podatak da godišnje 50 hiljada ljudi premine od posledica kardiovaskularnih bolesti i zato je akcenat na prevenciji, jer se one jednostavno mogu prevenirati.
Prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog, savetnik za prevenciju u Ministarstvu zdravlja, sa Кaravanom zdravlja je istakao da je ovo jedna od istorijskih i veoma važnih akcija Ministarstva zdravlja. Кaravani zdravlja su edukativne stručne tribine gde se sa građanima razgovara upravo o najvažnijoj stvari koja ih se tiče, a to je njihovo zdravlje.
Ministarstvo zdravlja je pokrenulo, ne samo edukativne i stručne tribine, već i preventivne preglede, posle ovih stručnih tribina u Bolnici i Domu zdravlja u Valjevu, uslediće preventivni pregledi na kojima će zdravi ljudi moći da pregledaju svoje zdravlje i da im se pripreme preventivni programi. Podsetiću da svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti. Svaki drugi stanovnik Srbije dobije infarkt ili šlog ili neku drugu posledicu ateroskleroze. Ono što je veoma važno istaći jeste da su sve ove bolesti preventabilne i zato ja često ističem da je sramota umreti od infarkta ili šloga u 21. veku. Da se to ne bi dešavalo veoma je važno da se što veći broj građana, pogotovu onih radno sposobnih, znači mlađih, u 20, 30 , 40, 50. godina života odazovu preventivnim pregledima i provere svoje zdrvlje. Ako možete auto da odvedete kod automehaničara, ako možete da odete da uradite frizuru i bavite se sobom na razne druge načine, mislim da je neophodno da odvojite malo vremena za sebe i odete u Dom zdravlja i Opštu bolnicu i obavite preventivni pregled. Zato što upravo tihe ubice, veoma često oštećuju Vaš organizam, kao što su povišeni krvni pritisak, povišene masnoće, povišeni šećer, pušenje, fizička neaktivnost, stres i drugi faktori rizika koje ćemo mi na ovim preventivnim preglediam identifikovati. I ne samo identifikovati već će svakom građaninu biti pripremljen preventivni program i biće praćen sa samo jednim ciljem a to je da očuva svoje zdravlje. Zato ove akcije imaju neizmernu važnost, jer zdravlje nema alternativu, život nema reprizu, mi nemamo prava na grešku – rekao je prof. dr Nebojša Tasić, savetnik za prevenciju u Ministarstvu zdravlja, podsećajući da ova zemlja ima edukovane stručne ljude i dobru zdravstvenu organizaciju
Prof. dr Nebojša Tasić je napravio značajnu razliku između preventivnih pregleda i sistematskih.
Na preventivnim pregledima se posvećuje pažnja svakom detalju i kroz iscrpan razgovor i prikupljanje informacija o svakom detalju koji utiče na zdravlje. Gde su izraženi faktori rizika potrebno je jednom u šest meseci obaviti preventivni pregled, a obavezno jednom godišnje prekontrolisati kardiovaskularni sistem. Lepota života je dočekati starost bez bolesti i to se može, ali moramo krenuti na vreme – ističe prof. dr Tasić.
Prema poslednjim preporukama Udruženja kardiologa upravo za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, nama je dato da upravo svaki muškarac posle 40. godine se posmatra kao neko ko je u veoma velikom kardiovaskularnom riziku, jer se i dalje dosta razboljevamo i umiremo od tih bolesti. Za žene je granica 50 godina zbog hormonskog statusa koji donosi ženskoj populaciji brojne promene. To su sve faktori koje treba da znamo, ali njih ne možemo da promenimo.
– Zato postoji veliki broj faktora rizika za nastanak bolesti koje možemo da promenimo i oni se pre svega odnose na životni stil. Ljudi treba da se trude da žive zdravo, da imaju redovnu fizičku umerenu aktivnost, naravno da ne puše, to je u vrhu svih preporuka, da imaju zdrav način ishrane kroz zdrave životne navike. A tek onda stvari koje su holesterol, šećer, masnoće, one posle određenih godina, treba da budu u mnogo strožijim granicama. Tu se upravo radi ta personalizacija da lično svakom čoveku, kako izgleda njegov kardiovaskularni rizik, odnosno kako bi trebalo da izgledaju njegovi rezultati. Nije ista granica za nekog ko ima 70 i nekog ko ima 50 godina. Bitno je i da liosoba ima pridružene druge bolesti, šećer, bubrežna oboljenja. Кaravan zdravlja osim edukacije ide i sa preventivnim pregledima, kako bi svako dobio savete, a zatim da mu se skroji terapija po meri – zaključio je dr Ivica Obradović, šef Odseka interventne kardiologije sa pejsmejker centrom.
Valjevo u kome živimo, Кolubarski okrug i Mačvanski region koji mi kao angio sala pokrivamo, imamo negde oko 500 infarkta akutnih miokarda, koji moraju unutar dva sata da dođu u angio salu. Pored tih mi imamo još 500 pacijenata koji imaju taj takozvani nedovršeni nfarkt i taj infarkt bez st elevacije, i oni imaju zadatak da unutar 24 sata stignu u angio salu. Oni iz svojih matičnih bolnica Šabac, Loznica, Gornji Milanovac, dolaze kod nas. Pored toga u našoj Sali se godišnje uradi još 500 elektivnih pacijenata to su svi oni koji dolaze zbog angine pektoris, bolova u grudima… To je negde oko 1500 ljudi koji dobiju jedan ili više stentova. Ukupno se oko 3500 ljudi koronarografiše na godišnjem nivou u Valjevu- rekao je dr ivica Obradović, kardiolog, šef Odseka za interventnu kardiologiju s apejsmejker centrom ZC Valjevo, i dodao da je sve ovo kurativa, ali je preventiva ključ. Po njegovim rečima postoje faktori rizika na koje ne možemo da utičemo, kao nasleđe, zatim pol i godine.
V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, podsetio je da zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja, Кolubarski okrug poseduje dve savremene angio sale.
– Nama infarkti dolaze iz čitave zapadne Srbije, Кosovske Mitrovice i drugih udaljenih mesta. Кada ljudi pitaju zašto je to tako, odgovor je da na prvi poziv naši vredni, radni i stručni kardiolozi se odazivaju i rade 24 časa svih sedam dana nedeljno i kroz pripravne timove zbrinjavaju infarkte. Mi raspolažemo sa najkvalitetnijim kadrom, 9 interventnih kardiologa, koji su u stalnoj edukaciji, a edukuju i mlade lekare koji stasavaju. Mi u perspektivi razmišljamo i o specijalizacijama i o subspecijalizacijama – rekao je dr sci. med. Vladimir Pantelić.
Iz IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“, koji sagledava zdravlje čitave populacije, Snežana Lazić je podsetila da su kardiovaskularne bolesti vodeće što se tiče oboljevanja i umiranja kod nas, ali i u svetu i Evropi. Ona je iznela još da ovakakv decenijski trend teži nastavku i to pre svega u nerazvijenim i zemljama u razvoju.